Aleksandra Tišme 7, Novi Sad
Telefoni 021/6339-812 - 021/6339-814


Brojne zablude o narkomaniji i dalje prisutne

Komparativno istraživanje o informisanosti i stavovima roditelja o narkomaniji, koje je sprovela Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti «Vita» iz Novog Sada tokom oktobra i novembra 2010. godine na uzorku od 810 roditelja školske dece uzrasta od 12 do 19 godina na teritoriji Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, potvrdilo je da su brojna pogrešno ukorenjena verovanja o ovom problemu i dalje prisutna u značajnoj meri.
Prema rečima Milana Vlaisavljevića, autora projekta i direktora bolnice «Vita», dobijeni rezultati pozivaju na oprez i odlučnije angažovanje celokupnog društva jer postojeći rizici negativnih trendova širenja problema nisu umanjeni. Dobar početak mogli bi biti rezultati koji ukazuju da je narkomanija sve manje tabu tema u porodicama i da raste svest o narkomaniji kao opštem riziku odrastanja u savremenom društvu.

Dostupnost droge u savremenom društvu.
najveći je generator širenja narkomanije, a najrizičnija uzrasna grupa su tinejdžeri od 12 do 17 godina, kada se i dešava više od 2/3 prvih kontakata sa drogom. U tom periodu posebno je izražena radoznalost da se probaju i istraže nova iskustva, kao i potreba da se bude prihvaćen u društvu, što detetu povećava rizik od pogrešnog izbora. Zato je od presudnog značaja njihova pravovremena informisanost i pripremljenost. Roditelji su ti koji bi trebali biti najzainteresovaniji da tako i bude..

Istraživanje bolnice «Vita» pokazalo je da čak 69 odsto ispitanih roditelja u Srbiji smatra da je dovoljno informisano o problemu narkomanije, što ujedno govori i o nivou zainteresovanosti za ovu temu. Ispitani roditelji u 67 odsto slučajeva uspevaju da prepoznaju jasne pokazatelje zloupotrebe droga. U skladu sa tim, ohrabruje i podatak da narkomanija više nije tabu tema u većini porodica u Srbiji, što potvrđuje podatak da 86 odsto roditelja sa svojim tinejdžerima ima aktivnu komunikaciju na ovu temu. Dobra vest je i da bi 79 odsto roditelja potražilo stručnu pomoć u slučaju da primete problem kod deteta. Oprez je prisutan i u činjenici da bi 80 odsto ispitanih roditelja branilo svom detetu kontakt sa nekim ko zloupotrebljava droge.
Što se tiče relevantnosti informacija koje roditelji poseduju, istraživanje pokazuje da su kod roditelja i dalje u velikoj meri prisutne neke od osnovnih predrasuda o narkomaniji. Na to prvenstveno ukazuje rezultat da tek 57 odsto smatra da se problem ne dešava samo nekom drugom, tj. da nisu potrebne neke posebne predispozicije da bi se problem narkomanije pojavio. Svaki drugi roditelj (50 odsto) smatra da narkomanija uopšte i nije bolest, nego problem slabe volje, nečijeg izbora, razmaženosti i hira.
- Posledice ovakvog stava u slučaju pojave problema najčešće jeste neadekvatan pristup rešavanju problema, što dovodi do gubitka vremena i brojnih bezuspešnih pokušaja lečenja – objašnjava Vlaisavljević.
Zatim, svega 44 odsto onih koji ne prave razliku između „lakih i teških“ droga, tj. onih koji su svesni da svaka droga izaziva zavisnost. Nejasan stav po ovom pitanju, ili opravdavanje takvih podela u praksi roditelje najčešće čini podložnijim manipulacijama i „gledanjem kroz prste“, što može da značajno poveća rizik od razvoja problema
Među tipične predrasude spada i razmišljanje da je narkomanija neizlečiva. Istraživanje «Vite» pokazuje da samo 44 odsto roditelja u Srbiji smatra da je narkomanija izlečiva. Predrasude na ovom nivou, produžavaju momenat odluke onima kojima se problem desio da krenu sa lečenjem, a kasnije otežava i resocijalizaciju, ako društvo ne prihvata, tj. ne veruje u mogućnost nečijeg povratka u normalne životne tokove.
Takođe, informacije koje roditelji poseduju im neće pomoći u značajnijoj meri da prepoznaju neke od osnovnih pribora za zloupotrebu marihuane (svega 27 odsto prepoznaje) i heroina (svega 19 odsto).

 

Što se tiče izvora informisanja, roditelji se ubedljivo najviše informišu o narkomaniji putem medija (52 odsto), a 23 odsto njih izvor informacija nalazi među prijateljima. Iznenađuje veoma nizak procenat informisanja od strane lekara, svega u 11 odsto slučajeva i škole, svega 3 odsto.
Utisak je da bi zdravstveni i obrazovni sistem trebalo više da se nametnu i imaju značajniju ulogu u prenošenju osnovnih i relevantnih informacija o problemu narkomanije (više od postojećih osam i četiri odsto). Svakako, zanačajna je i podrška medija, koji su se u istraživanju pokazali kao najsnažniji kanal za prenos informacija o narkomaniji.

ZASTUPLJENOST ISPRAVNIH STAVOVA RODITELJA O NARKOMANIJI U REGIONU

Što se tiče izvora informisanja, roditelji se ubedljivo najviše informišu o narkomaniji putem medija (52 odsto), a 23 odsto njih izvor informacija nalazi među prijateljima. Iznenađuje veoma nizak procenat informisanja od strane lekara, svega u 11 odsto slučajeva i škole, svega 3 odsto.
Utisak je da bi zdravstveni i obrazovni sistem trebalo više da se nametnu i imaju značajniju ulogu u prenošenju osnovnih i relevantnih informacija o problemu narkomanije (više od postojećih osam i četiri odsto). Svakako, zanačajna je i podrška medija, koji su se u istraživanju pokazali kao najsnažniji kanal za prenos informacija o narkomaniji.

SITUACIJA U REGIONU
Prema istraživanju bolnice «Vita», roditelji iz Srbije i Crne Gore značajno su više zainteresovani za problem narkomanije (Srbija 69 odsto, Crna Gora 74 odsto) u odnosu na roditelje iz Bosne i Hercegovine (55 odsto). Opšta zainteresovanost za problem direktno utiče i na nivo informisanosti, pa tako ne iznenađuje podatak da nivo informisanosti ispitanih roditelja u Bosni i Hercegovini u određenoj meri niži u odnosu na ispitanike iz Srbije i Crne Gore. U tom pogledu najdrastičnija odstupanja roditelja iz BiH primećena su u slabijem prepoznavanju pokazatelja zloupotrebe droge, kao i kroz podatak da velika većina smatra da je narkomanija neizlečiva. Istraživanje je pokazalo da roditelji u Crnoj Gori najmanje doživljavaju narkomaniju kao bolest (samo 44 odsto), a više kao slabost volje, razmaženost ili hir. Istovremeno, roditelji u Crnoj Gori imaju najrazvijeniju svest o tome da narkomanija može svakom da se desi (67 odsto), dok su rezultati u Srbiji i BiH dosta niži (57 i 58 odsto). Kada je Srbija u pitanju, nisu primećena značajnija odstupanja u odnosu na okruženje.

NIVO PREPOZNAVANJA PROBLEMA I ISPRAVNOG POSTUPANJA