Aleksandra Tišme 7, Novi Sad
Telefoni 021/6339-812 - 021/6339-814


Zavisnost od marihuane

Zloupotreba marihuane

Marihuana je psihoaktivna supstanca uz koju je vezano najviše žargonskih izraza (npr. trava, vutra, marica, gandža... itd.), što sve govori i o njenoj „popularnosti“ t.j raprostranjenosti zloupotrebe. Pored različitih naziva, uz marihuanu su vezane i brojne predrasude, a najčešća (i najopasnija) je svrstavanje u grupu tzv. „lakih droga“.
Podela na „lake i teške“ droge je sama po sebi neopravdana i štetna, i za to postoji više razloga. Pre svega, suština problema zavisnosti jeste psihička zavisnost, tj. neodoljiva želja (žudnja) da se u nekim situacijama konzumira psihoaktivna supstanca radi njenog hemijskog efekta (npr. umanjenje napetosti, patnje, dosade, povećanje uzbuđenje,... itd.).
Upravo ta psihička zavisnost je generator za stvaranje zavisničkog ponašanja (pasivizacija i gubitak interesovanja, neodgovornost, dominacija principa zadovoljstva, neefikasnost, neproduktivnost…). Sve psihoaktivne supstance, uključujući i marihuana imaju potencijal da razviju visok stepen psihičke zavisnosti, a sami tim i oblikuju nečije svakodnevno funkcionisanje kao zavisničko.
Takva osoba kasnije ulazi u zonu visokog rizik da povremeno konzumiranje (npr. zloupotreba marihuane) postane učestalo, da sem marihuane uljuči i druge psihoaktivne supstance (npr.. alkohol, ekstazi, benzodiazepine,…) i određenom progresijom završi kao bolest zavisnosti, t.j narkomanija.
Iskustva iz naše kliničke prakse pokazuju da u anamnestičkim podacima 99 % heroinskih zavisnika, marihuana se nalazi kao jedna od “prvih” droga. Ovo svakako ne znači da svi oni koji probaju marihuana, nužno razvijaju heroinsku zavisnost, ali postojhi nesumljiva povezanost među ovim pojavama.
Pored povećanja rizika od razvoja bolesti zavisnosti i postepenog oblikovanja svakodnevnog funkcionisanja u pravcu zavisničkog ponašanja, marihuana neposredno izaziva i druge brojne štetne posledice, npr. oštećenje kratkotrajne memorije a samim tim i slabijeg upamćivanja, što posebno dolazi do izražaja kod studenata ili školske dece, a rezultira slabijim ocenama i opštim uspehom, zatim problem učestvovanja u saobraćaju pod dejstvom marihuana gde su rizici slični vožnji pod dejstvom alkohola, dok hronična zloupotreba dovodi do psihičkog stanja u kome dominira anksioznost (unutrašnja napetost), kao i osećaj ugroženosti i nepoverenje prema okolini (paranoidnost)…
Iz svih tih i (brojnih drugih…) razloga ne može se “gledati kroz prste” na zlouptrebu marihuana, jer niko, apsolutno niko ne može garantovati da tzv. “rekreativno” uzimanje neće dovesti do “gubitka kontrole” i …